Jagode u akvaponiji sa koi ribnjakom – wetland sistem u praksi

Jagode u akvaponiji nisu samo lep dodatak pored koi ribnjaka. Kada se sistem pravilno postavi, one mogu da budu deo mnogo šire priče: kruženja vode, iskorišćavanja hranljivih materija i dodatne stabilizacije sistema.

Kod mene voda iz wetland filtera prolazi kroz cevi u kojima su posađene jagode. Biljke nisu posađene u klasičnu zemlju, već u posude sa supstratom, dok koren koristi vlagu i hranljive materije iz vode koja već prolazi kroz koi sistem. Na taj način jedan deo onoga što bi inače ostalo u vodi kao višak hranljivih materija, biljke mogu da iskoriste za rast, list, cvet i plod.

Ovo nije tema o tome kako napraviti običnu baštu sa jagodama. Ovo je tema o tome kako koi ribnjak, wetland filter i biljke mogu da rade zajedno kao jedan živi sistem. Ribe hrane sistem, bakterije obrađuju otpad, wetland smiruje i stabilizuje vodu, a jagode koriste deo hranljivih materija koje nastaju u tom procesu.

Najveća greška kod akvaponije je kada se posmatra samo biljka. Ljudi vide jagodu i pitaju: „Da li može da rodi?“ Može. Ali pravo pitanje je mnogo ozbiljnije: da li sistem ostaje stabilan za koi ribe dok biljke rastu? Kod koi ribnjaka riba je uvek prioritet. Biljke su dodatak, korist i eksperiment, ali voda mora ostati bezbedna za ribe.

Zato je ovaj sistem zanimljiv za svakog ko ima veći koi ribnjak, wetland filter ili želi da iskoristi vodu pametnije. Umesto da voda samo kruži kroz filter i vraća se nazad, ona može da prođe i kroz zonu biljaka koje dodatno koriste nitrate, vlagu i deo hranljivih materija.

Nije poenta samo u jagodama – poenta je u zatvorenom krugu vode

U klasičnoj bašti jagode zavise od zemlje, zalivanja i đubrenja. U akvaponiji je logika drugačija. Voda već nosi deo hranljivih materija koje nastaju u koi sistemu. Kada koi jedu, deo hrane se pretvara u rast ribe, a deo završava kao otpad. Taj otpad sam po sebi nije koristan ako ostane neprerađen.

Tu počinje najvažniji deo sistema.

Amonijak iz ribljeg otpada prvo mora da prođe kroz biološku filtraciju. Bakterije ga postepeno pretvaraju u nitrite, a zatim u nitrate. Nitrati su mnogo manje opasni za ribe od amonijaka i nitrita, a biljke ih mogu koristiti kao izvor azota.

Zato akvaponija ne funkcioniše samo zato što postoji voda. Ona funkcioniše zato što postoji stabilan biološki proces.

Kod mene taj redosled izgleda ovako:

koi bazen → mehaničko/biološko prečišćavanje → wetland filter → cevi sa jagodama → povratak vode u sistem

To je velika razlika u odnosu na improvizovan sistem gde se voda direktno iz prljavog bazena šalje na biljke. Jagode ne treba da budu prva linija filtracije. One su dodatni biljni modul posle osnovne filtracije.

Ako osnovna filtracija ne radi dobro, jagode ne mogu da spasu koi ribnjak. Ako osnovna filtracija radi stabilno, jagode mogu da budu lep i koristan dodatak sistemu.

Zašto je wetland važan pre cevi sa jagodama

Wetland filter ima veliku prednost u odnosu na mnoge male filtere jer ne radi samo kao „kutija kroz koju prolazi voda“. On je velika biološka zona. U njemu voda prolazi kroz kamen, šljunak, koren biljaka i površine na kojima žive bakterije.

Takav sistem smiruje vodu, povećava kontakt vode sa biološkim površinama i pomaže da se hranljive materije stabilizuju pre nego što voda ode dalje.

Zato je kod sistema sa jagodama mnogo bolje kada voda prvo prođe kroz wetland, pa tek onda kroz cevi sa biljkama. Jagode tada ne dobijaju vodu koja je puna krupne prljavštine, već vodu koja je već prošla kroz ozbiljan biološki deo sistema.

To je posebno važno zbog korena jagode. Koren jagode ne voli da bude zatrpan muljem, organskim talogom i anaerobnom prljavštinom. Ako u cev ulazi previše nečistoće, brzo nastaju problemi:

koren se guši,

protok se smanjuje,

u cevima se skuplja talog,

pojavljuje se neprijatan miris,

biljke slabije rastu,

voda može da se vrati u sistem lošijeg kvaliteta.

Zato jagode u akvaponiji ne treba posmatrati kao filter koji prima sve. One su fina biljna zona koja najbolje radi kada pre njih postoji dobar wetland ili druga stabilna filtracija.

Kako napraviti wetland filter – korak po korak vodič za čist ribnjak

Jagode mogu da koriste nitrate, ali ne rešavaju sve probleme u vodi

Jedan od razloga zbog kojih ljudi vole akvaponiju jeste ideja da biljke „čiste vodu“. To je tačno samo delimično. Biljke mogu da koriste nitrate i deo hranljivih materija, ali one ne uklanjaju sve što može biti problem u koi ribnjaku.

Jagode nisu zamena za:

dobru mehaničku filtraciju,

biološki filter,

dovoljnu aeraciju,

kontrolu amonijaka,

kontrolu nitrita,

redovno praćenje kvaliteta vode.

One su dodatni korisnik hranljivih materija. Ako u vodi ima nitrata, biljke mogu deo toga da potroše. Ako u sistemu ima amonijaka ili nitrita, to je problem filtracije, a ne problem koji se rešava jagodama.

U ozbiljnom koi sistemu redosled razmišljanja mora biti ovakav:

Prvo stabilna voda za ribe.

Zatim stabilna biološka filtracija.

Zatim biljke kao dodatni potrošač hranljivih materija.

Na kraju plodovi kao bonus.

Ako se redosled obrne, nastaje problem. Ljudi naprave sistem zbog biljaka, a zaborave da su koi ribe mnogo osetljivije od jagoda. Biljka može da požuti, oporavi se ili se zameni. Koi riba može brzo da strada ako voda ode u pogrešnom pravcu.

Kako voda iz koi sistema postaje hrana za biljke

Akvaponija se najlakše razume kada se posmatra kao lanac.

Hrana koju dajemo koi ribama ulazi u sistem. Ribe deo te hrane koriste za energiju, rast i održavanje tela. Ostatak se izbacuje kroz izmet i metabolički otpad. U vodi se zatim pojavljuju jedinjenja azota, od kojih je amonijak najopasniji.

Ako sistem ima dobru biološku filtraciju, bakterije rade najvažniji posao. One ne „uklanjaju“ azot, već ga pretvaraju iz opasnijeg oblika u oblik koji je prihvatljiviji za sistem.

Amonijak prelazi u nitrit.

Nitrit prelazi u nitrat.

Nitrat koriste biljke.

Tu jagode ulaze u priču. One ne hrane sebe direktno iz ribljeg otpada, već koriste rezultat rada celog sistema: filtracije, bakterija i kruženja vode.

FAO u svom vodiču za male akvaponijske sisteme objašnjava važnost azotnog ciklusa, nitrifikacije i uloge bakterija u pretvaranju ribljeg otpada u hranljive materije dostupne biljkama.

https://openknowledge.fao.org/handle/20.500.14283/i4021e

Zato je pogrešno reći: „Ribe đubre jagode.“ Preciznije je reći: ribe pokreću sistem, bakterije obrađuju otpad, a jagode koriste deo hranljivih materija iz vode.

Zašto jagode nisu najlakša biljka za akvaponiju

Jagode mogu da uspevaju u akvaponiji, ali nisu najlakša biljka za početnike. Mnogo lakše je krenuti sa biljkama koje brzo rastu i imaju manju potrebu za specifičnim mineralima, kao što su lisnato povrće, nana, bosiljak ili neke vodene biljke.

Jagoda je drugačija. Ona treba dobar koren, stabilnu vlagu, dovoljno svetla, dobru cirkulaciju vazduha i dovoljno hranljivih materija za cvet i plod. Ako sistem nema balans, jagoda će to pokazati.

Najčešći znaci da jagodama nešto ne odgovara su:

bled list,

sitni listovi,

slab cvet,

deformisan plod,

sušenje ivica lista,

truljenje korena,

slab rast iako voda stalno prolazi.

Kod jagode nije dovoljno da biljka samo preživi. Cilj je da formira zdrav list, cvet i plod. Zato je kod ovakvog sistema najvažnije posmatranje. Biljka pokazuje šta se dešava, ali ne treba odmah juriti sa dodavanjem đubriva u vodu jer ta voda ide nazad koi ribama.

U koi akvaponiji svaka korekcija mora prvo biti bezbedna za ribe, pa tek onda korisna za biljke.

Najveća greška je dodavanje đubriva kao u običnoj bašti

Kod običnih jagoda u saksiji ili zemlji često se dodaje đubrivo. U koi akvaponiji to ne sme da se radi bez razmišljanja. Sve što se doda u vodu može završiti nazad kod koi riba.

To je najveća razlika između hidroponije i akvaponije sa koi ribama. U hidroponiji se hranljivi rastvor pravi za biljku. U koi akvaponiji voda mora odgovarati i ribama, i bakterijama, i biljkama.

Ako neko doda klasično đubrivo za jagode u sistem koji se vraća u koi ribnjak, može napraviti ozbiljan problem. Neka sredstva mogu promeniti pH, opteretiti vodu, oštetiti bakterije ili biti nebezbedna za ribe.

Zato kod koi sistema važi pravilo:

ne dodavati hemiju za biljke direktno u vodu koja se vraća ribama,

ne koristiti pesticide na biljkama iznad vode,

ne prskati jagode sredstvima koja mogu kapati u sistem,

ne koristiti zemlju koja može ispirati nepoznate materije u vodu,

ne zatvarati protok tako da voda stoji u cevima.

Ako se nešto koriguje, mora biti pažljivo, odvojeno i sa razumevanjem posledica. Ponekad je bolje prihvatiti da jagoda rodi manje, ali da sistem ostane potpuno bezbedan za koi ribe.

Kako sam postavio cevi sa jagodama iznad koi sistema